Nešto kao pesma

Prolaznost.
Zasto uvek da brinemo o njoj?
Hajde da pišemo malo
O ovom krhkom momentu
U kome se neko iz košmara budi.
Neko nekog uspavljuje.

I nad njim bdi.

Neko savija papir i pravi brod.
Pušta čamac niz potok.

Pa za njim juri.

Neko slova pretvara u boje.
Neko boje pretvara u zvuke.
Neko grabi te osećaje u sebi
I trudi se da ih spozna,
Jer ne ume da ih se reši.

Neko marku lepi na koverat.
Neko odmotava bombonu.
Neko strepi.

Jedan uzdah.

I tren se već iskrao.
Tiho sasvim.