Nešto ovih dana razmišljam... Ja jedna jedinstvena, sa jednim krštenim imenom, a toliko različitih ljudi koje poznajem iz različitih sfera mog života drugačije su me zvali...i još uvek me zovu.
Marija je često ime, pa šta?! Neka neko proba da se razdere na ulici: "Marija!", čik da vidim da se ni jedna devojka ne okrene! ;) Nisam ni jedina Marija Rajić u svom rodnom gradu, još sam davno na časovima plesa (tada sam još bila u osnovnoj školi), upoznala Mariju Rajić koja je godinu dana starija od mene. Nismo bile ni slične.
Međutim, retki su oni koji me zovu pravim imenom...osim profesora i nastavnika, stvarno na prste mogu da izbrojim ljude kojie me zovu Marija (pod uslovom da nisu ljuti na mene i da mi se prekorno obraćaju). :)
U osnovnoj školi su me zvali "Maja" ili "Mala Maja", pošto sam bila najniža od svih Marija u svom odeljenju, a bilo nas je tri, ako se dobro sećam. Bezveze je sad to, kad malo razmislim, ali tada mi je bilo normalno. I dan danas kada sretnem nekoga iz osnovne, obrati mi se ili sa "Majo", ili sa: "Rajićka". Nikada nisam uspela da im objasnim da je nepravilno zvati me Rajićka, jer ja nisam Rajićeva žena, već kćer i da, ako već žele po prezimenu, treba da mi se obraćaju sa Rajićeva! Jedino me je Nidža (moj čuveni nastavnik matematike) pravilno prozivao sa - Rajićeva. Elem, osim drugara iz osnovne moja rođena braća i dalje me zovu "Majo", samo ne znam kako da im objasnim da me to nervira.
U srednjoj školi sam već od početka insistirala da me ne zovu "Majo", jer je u mom odeljenju bilo četiri Marije i jedna Maja. Pošto me baka od malena zove "Maro", mislila sam kako bi bilo kul da me tako zovu, jer tako sam bila jedina Mara u odeljenju...i šire. :)
Neke drugarice sa kojima sam baš bila bliska, međutim, zovu me "Maki". I sada, da mi neko kaže "Maki", a da ne znam ko je, tačno bih znala ko bi mogao biti, jer me nekako taj nadimak vezuje za određene osobe.
Na faksu je već drugačiji odnos među ljudima, nismo puno tepali jedni drugima, uglavnom se zvali po imenu, ali ima i tu nekoliko nadimaka koje sam dobila od jako dragih ljudi, a oni neka se sami prepoznaju dok čitaju. Posebno mesto u mom srcu zauzimaju osobe koje mi se obraćaju sa "Mali", "Maška", "Mariška" i nezaobilazno "Ludica", kako me je nazvao moj bivši dragi zbog jedne pesme koju smo mi sebično prisvojili kao "našu". :) Mada me je još zvao i "Mazo", da bih ostala sa početnim slovom M u imenu, kako bi trebalo. :) Tu su još i specifične situacije kada mi se jako uzak krug ljudi obraća sa: "Celine" ili "Poltrone", sve zbog nekih zajedničkih iskustava zbog kojih me poistovećuju sa Celine Dion ili sa Cezarovim poltronom. ;) Ali mi znamo o čemu je reč, zar ne, Francuzi? ;)
Primetila sam, pored svih ovih ljudi koji me nekako zovu, ima i oni koji me NIKAKO ne zovu. Tačnije, obraćaju mi se sa: "Hej", "Eeeej","Koleginice", i tome slično. Svakako brzo prelaze na ono što ih zanima, i dobiju odgovor koji im treba. :) Da li to znači da ne znaju kako se zovem (u šta sumnjam), da su trenutno zablokirali, ili jednostavno nemaju poštovanja i ne zanima ih kako mi se obraćaju...ili možda nemaju dovoljno kreativnosti da smisle nešto bolje? E na to će morati sami da odgovore, pošto ni ja ne znam.
Sada za kraj, dajem čitaocima priliku da razmisle o tome kako mi se oni pojedinačno obraćaju, kako me zovu i kako me klasifikuju kada misle o meni. Takođe, ako postoji još neki nadimak koji vezujete za moju ličnost, a ja ga se nisam setila, bila bih vam zahvalna da ga podelite sa mnom.
Veliko hvala svima koji čitaju moj blog i koji me (na bilo koji način i bilo kojim imenom) ZOVU, samo neka nastave tako. :)
Do sledećeg čitanja,
srdačno vas pozdravlja vašaMarija
