Ne mogu da se otmem utisku da sam upravo kisla dok sam gledala film na otvorenom, stajala više od sat vremena i kući došla trčkarajući i pevušeći melodije muzike iz tog istog filma.
Ne, nije do filma, do mene je. Kad se setim samo koliko smo se nervirali oko svakog razbijenog tanjira, ispuštene čaše, zbog svake mrlje na stolnjaku ili bakinom starom miljeu... A onda shvatiš da ništa od toga nije ni bilo tako važno. A i zašto bi bilo? Važno je da ne izgubiš smisao za igru, tajni jezik i muziku. I ples. Važno je pratiš korake. Ili da izmisliš svoje. Važno je da sebe samog možeš da podsetiš da reč "osećanja" u sebi sadrži reč "sećanja" i da nikad ne prestaneš da ih neguješ.
Važno je da možeš da ideš ulicom, pavaš ono što niko ne peva i smeješ se. Meni je važno.
Lepa noć. Dobra noć. Osetite li?
Ne, nije do filma, do mene je. Kad se setim samo koliko smo se nervirali oko svakog razbijenog tanjira, ispuštene čaše, zbog svake mrlje na stolnjaku ili bakinom starom miljeu... A onda shvatiš da ništa od toga nije ni bilo tako važno. A i zašto bi bilo? Važno je da ne izgubiš smisao za igru, tajni jezik i muziku. I ples. Važno je pratiš korake. Ili da izmisliš svoje. Važno je da sebe samog možeš da podsetiš da reč "osećanja" u sebi sadrži reč "sećanja" i da nikad ne prestaneš da ih neguješ.
Važno je da možeš da ideš ulicom, pavaš ono što niko ne peva i smeješ se. Meni je važno.
Lepa noć. Dobra noć. Osetite li?
