U nedelju, poslednjeg dana marta meseca, leta gospodnjeg 2013. godine, oko 19 časova po lokalnom vremenu, negde na auto-putu u Republici Hrvatskoj, autobus u kome sam i ja sedela na mestu pod rednim brojem 42, prošao je ispod jedne duge. Iznad nebeskog svoda prekrivenog oblacima, sunce se borilo da koji zrak pošalje prema drumu i njivama, i, eto, napravilo šareni most. Ne, nisam ga fotografisala. Dete u meni je zamislilo želju, pa sam caknula crnim cipelicama ispod plavog trošnog sedišta.
Nekoliko trenutaka kasnije, duga je nestala. Kasnije se pojavila sa druge strane, sada još veća i jasnija nego pre mog prolaska ispod nje, privlačeći, verovatno, neke druge poglede.
Želja čeka na ispunjenje. Doroti, možeš ti to i bez mene. Oblaci, čuvajte dugu, ima još dece koja treba da zamisle želju.
