петак, 26. октобар 2012.

Nešto kao pesma


Prolaznost.
Zasto uvek da brinemo o njoj?
Hajde da pišemo malo
O ovom krhkom momentu
U kome se neko iz košmara budi.
Neko nekog uspavljuje.
I nad njim bdi.

Neko savija papir i pravi brod.
Pušta čamac niz potok.
Pa za njim juri.

Neko slova pretvara u boje.
Neko boje pretvara u zvuke.
Neko grabi te osećaje u sebi
I trudi se da ih spozna,
Jer ne ume da ih se reši.

Neko marku lepi na koverat.
Neko odmotava bombonu.
Neko strepi.

Jedan uzdah.

I tren se već iskrao.
Tiho sasvim.

1 коментар:

  1. Samo jedan treptaj znaci promenu,
    Nesto je tu, a nesto je proslo,
    Uzdah samo ili pogled jedan,
    On dodje i prodje svaki dan,
    Ali samo onaj jedan nama bitan,
    Nam donosi smeh ili suze,
    I tek onda shvatimo,
    Kolko brzo nam jedan momenat prodje...

    ОдговориИзбриши