четвртак, 7. март 2013.

Neću cveće, hoću slobodan dan.

Dobila sam cvet.

Nisam dobila slobodan dan.

Stavljam ručni sat. Volim satove. Ne volim mobilne telefone. Okuju nas i teraju da robujemo vremenu i potrebama drugih ljudi koji očekuju da smo dostupni. Više cenim tiho kuckanje. Tik - tak. Načulji uši i slušaj mehanizam.

Telefon ostaje u tašni. Sat na ruci. Kišobran oko zgloba. Visi.

Idem da izmerim grad. Pogledima.

Glumiću slobodan dan.

1 коментар:

  1. Rucni sat,hrpa zupcanika i federa, malo stakla i celika, haos ludog sajdzije koji ima svoj red, koji kuca poput srca, nezno ravnomerno, stavis ga na ruku i znas da i u najusamljenijem trenu ga mozes cuti kako je miran, za njega nema promena kao za nas..
    Lep tekst, malo je ljudi spremno da napise nesto o sebi i to podeli sa drugima :)

    ОдговориИзбриши